РЕЧ УЗ ОВО 3. ИЗДАЊЕ

            Још од ране младости Отац Јустин је био молитвеник Божји. У својих двадесет година он за себе карактеристично бележи: „Молитва је просфора умешена од суза и срца“. Већ у овим речима пристутно је код њега сазнање и осећање личног и литургијског, христоцентричног карактера молитве, молитвеног живота.

              Значај личне молитве за свако људско биће, посебно за верника хришћанина, стално је наглашавао. Личну молитву свеживотно је практиковао. „Већма се треба Бога у молитви сећати, неголи дисати“, говорио је Св. Григорије Богослов. За њим је и Свети Сава понављао: „Молитва Богу свагда је за мене била највеће блаженство на свету“. За овом двојицом, а и за осталим светим молитвеницима, срицао је своје молитвено Еванђеље и Ава Јустин: „Молитва је нека врста сагоревања и себекувања: приношење себе на жртву свесоженија… Кандило моје молитве неугасиво гори пред чудесним Ликом Господа (Христа) само када му непрестано доливам кап по кап крви из срца мог“ …